136 ~ Već zlatno Sunce tone
1
Već zlatno Sunce tone I staje trud i rad, Svud mračni sen se širi — Nad šumom, poljem sad... Sa paše stado ide I žuri odmoru — II: Njih sto je jutros bilo, Da l’ sve su sad još tu? :II
Pripev
U dušo, da l’ u tami sad Ti živiš, gde je greh i jad? Sad Isus nežno zove te, O, dođi k Njemu, spasi se! O, vrati se u Očev dom, Pastiru svome velikom! O, ne oklevaj dalje ti Na rubu propasti!
2
Taj Pastir stado voli I svaku ovcu zna; On s ljubavlju ih broji Da svakoj odmor da! A gle, sad nema jedne, I Pastir pođe sam II: U mračnu šumu strašnu Da ovcu nađe tam! :II
3
On ode sad u goru, Gde vreba grobni sen, U trnje i nad ponor, Da otme grobu plen! Da jednu ovcu spase, U ponor siđe k njoj, II: Iznese je iz jame, U tor je vrati svoj! :II