210 ~ Na moru u burnoj noći
1
Na moru u burnoj noći, Naš čamac već tone, gle! Zar su zalud sve muke naše, Zar ovde je grob za sve? Zar Ti nemariš, o Hriste, Vidiš li sav naš jad? Evo, u more već čamac tone: O Hriste, pomozi sad!
Pripev
On reče, i odmah se razli mir, dubok mir… Ako i besne sad valovi I prete nam smrću svi vetrovi zli, Sa Hristom u čamcu smo sigurni, Jer Gospod nad silama s nama je, A Njega i more boji se, boji se, boji se A Njega i more boji se, sluša Ga sve!
2
O Hriste, sad iz dubine U strahu svom zovem Te; Ti me spasi iz silne vode, Na stenu Ti metni me! Dok vetar sumnje i straha Naleće na me sad, Uzmi moj čamac u svoje ruke, I miran ću biti tad!
3
O Hriste, vetar je stao I čamac ne ljulja se, Svud po nebu su jata zvezda, Kraj sebe ja vidim Te! Nemoj me pustiti samog, Vodi me, Hriste, Ti, Vodi po moru tog sveta tamo, Gde dom je moj nebeski!