322 ~ Za Tvoje Delo, Spase naš
1
Za Tvoje Delo, Spase naš, Ne bojimo se mi, Jer Ti si njegov temelj jak I neće propasti! Gle, svako zrno pšenice, U zemlju kad se poseje, U njoj se ono raspadne, I tek kad sasvim propadne, Iz smrti te, Nov život rađa se!
2
Tim putem Ti si prošao, Kroz patnje sveta tog, I istom stazom vodiš nas U carstvo Oca svog! Na uskom putu stradanja, Ti izvor si nam nadanja; Po svojoj volji vodi nas U večnu slavu, u svoj spas, U zlatni Grad Kroz noć u zlatni Grad!
3
Iz groba Ti si ustao I svima dao spas! Oživi tako mnoge još, I stoj Ti svud uz nas! O, pošlji vest u svaki kraj, I silu svoju svima daj! Na sveti rad kad podemo, O, daj da verni budemo U službi toj U svetoj službi toj!