334 ~ O, spasimo mnoge
1
O, spasimo mnoge iz greha i jada, Nek svetlost sad prodre u tamni sav kraj! O, čujmo taj vapaj iz dubina duša, Što mole za pomoć i istine sjaj! Svi teže ka sjaju i večitom Raju, I čekaju vesnike mira i nade, Da dobiju pomoć i ublaže jade, O, pođi i nosi sad Božju im Reč!
2
U svome neznanju duboko su pali, No čuvši za Hrista, sad dižu svoj glas, Jer ne znaju stazu i dolaze k nama Da saznaju reči što vode u spas! Za večnošću žude, od greha se bude, I istinu traže o pravome putu; Nek’ svetlost zablista u svakome kutu, U pomoć sad k njima – o, hajdemo mi!
3
O, nek’ se razbukte sve baklje u noći, Svi hrabro nek’ pođu u svaki sad kraj, A divnu nam slavu naš Gospod već sprema, Kad svrši se borba, On daće nam Raj! Za sve što sad rade, za stare i mlade, Već spremna je radost u večitoj slavi, Na kraju sveg rada kad Gospod se javi I primi od sviju tad talante sve!