387 ~ O kakve sreće kad na kraju puta
1
O kakve sreće kad na kraju puta Kroz vrata Neba ugledamo Grad, Kad iz tuđine vratimo se tamo, Gde niko ne zna šta je bol i jad; Kad svako tam na pragu večne slave Sa lica najzad otre znojnu kap, Kad svako vidi ispunjene nade I blažen baci putnički svoj štap!
2
O kakve sreće kad pred rajskom slavom U susret nama pođe Isus Spas, I slavna pesma s anđeoske harfe U vrtu mira pozdravi sve nas, I kad zaori: “Aliluja Bogu!”, Iz vernih srca ljupki slavopoj! O kakve sreće kad svi vide Hrista U onoj večnoj slavi nebeskoj!
3
O kakve sreće kada svako, nađe Sve mile svoje u toj slavi tad, I kad se seti da za sva vremena U novu Zemlju neće ući jad, I kad sav svemir dođe da sa nama U pesmi slavi večnog Tvorca svog! O kakve sreće kada dan taj svane, I po nas dođe Gospod naš i Bog!